Teško je a ne upitati se čemu postoje razni kursevi. Za devize, za efektivu, prodajni, kupovni, srednji. Ono što je banci logično i izvor dobre zarade, za građane je nekad obična pljačka. Najviše su oštećeni oni koji su uzeli kredit pre 5. decembra 2011. kada je stupio na snagu Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Tada se dešavalo da se kredit odobri po kupovnom kursu, a rate sada otplaćuju po većem, prodajnom.
- Klijent koji otplaćuje kredit po prodajnom kursu banke nema izbora. Ne može da bira kurs. Najpoštenije bi bilo da se primenjuje srednji kurs, a što se po zakonu radi sa zajmovima uzetim posle decembra 2011. - ističe Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih korisnika “Efektiva”.
Sa problemom zbog kursa susreću se i oni koji plaćaju turističke aranžmane. Cene su date u evrima, ali je uplata u dinarima po prodajnom kursu određene banke. Ista priča i za kupovinu novih automobila čije su cene u evrima, a kupac mora da da dinare.
- Postavlja se pitanje zašto klijent nema mogućnost izbora, već se agencija vezuje za prodajni kurs jedne banke i time onemogućava klijenta da nađe povoljniji kurs - ističe Gavrilović.
Zarada banaka po propisu NBS
U Sosijete ženeral banci objašnjavaju da se kursna lista za efektivu (gotovinu) koristi na šalterima i prilikom kupovine ili prodaje.
- Srednji kurs formira NBS i on je sastavni deo kursne liste u svakoj banci. Kupovni i prodajni kurs formiraju banke, ali u skladu sa propisima NBS - kažu u Sosijete ženeral banci.
Izvor: Blic
